Da li je rak zaista neizlečiv?

Da li je rak zaista neizlečiv?


Iako je danas svima nama
veoma dobro poznato da je rak neizlečiva bolest i jedan od glavnih
neprijateljja čovečanstva, teško je poverovati da je pre 70 godina rak
uspešno lečen! Čovek koji je otkrio lek zvao se Rojal Rejmond Rajf,
samouki naučnik, a njegova tragična sudbina mu je, pored toga što je
umro u bedi i pod nepoznatim okolnostima, odredila i to da njegovo
otkriće potone u zaborav!
Rojal Rejmond Rajf rođen je 1888.god, za
života je primio 14 nagrada i priznanja i počasni dokorat univerziteta u
Hajdelbergu, zbog svoje genijalnosti, znanja i veštini nalazio je
rešenja za većinu problema koje ostali naučnici nisu mogli da reše. Među
njegovim izumima su i heterodinamični ultraljubičasti mikroskop,
mikrodisektor i mikromanipulator koji se koriste u biologiji, biohemiji i
medicini.
Pošto je za vreme Prvog svetskog rata služio mornarici SAD
imao je zadatak da istražuje u stranim laboratorijama, a dostupne su mu
bile i najnaprednije od svih, Nemačke, gde je najverovatnije našao
ideje za svoja kasnija istraživanja.
Rajf je do kraja 1929. god.
završio rad na tada najvećem mikroskopu za mikroorganizme, koji je
uvećavao čak 17.000 puta ( dok su tadašnji mikroskopi uvećavali 2.000
puta), te je mogao da vidi mikroorganizme za koje mnogi naučnici nisu ni
sanjali da postoje. Pošto je nastavio svoj rad, Rajf je 1933 god.
konstruisao mikroskop koji je imao uvećanje 6000 puta, i nazvao ga je -
Univerzalni mikroskop.


FARBANJE SVETLOM

Da
bi mikroorganizam bio vidljiv pod mikroskopom on je morao da bude bojen
anilinom koji je otrovan, što bi virus odmah ubilo, tako da je bilo u
stanju videti ga samo mrtvog ili mumificiranog. Ali Rajf je rešio ovaj
problem, jer je virus bojio svetlom i tako dobio priliku da ga vidi u
svim njegovim prirodnim aktivnostima. Tako je Rajf prvi koji je počeo da
koristi “rezonantnu svetlosnu tehnologiju” za svoj mikroskop.
Rajf
je pažljivo identifikovao individualne spektroskopske karakteristike za
svaki mikrob, koristeći prorez kao dodatak spektroskopu. Onda je polako
okretao blok kvarcnih prizmi da fokusira svetlo jedne talasne dužine na
mikroorganizam koji je ragledao. Ova talasna dužina bi bila izabrana jer
je bila rezonantna sa određenom spektroskopski označenom oscilacijom
mikroba, imajući u vidu da svaki molekul osciluje sopstvenom različitom
frekvencijom.
Ono što je do tada bilo nevidljivo na svetlu, iznenada
je postalo vidljivo u bljesku svetla kada bi bilo izloženo frekvencijama
boja koje se odbijaju sa njihovih sopstvenih različitih spektroskopskih
frekvencija. Tada je Rajf bio jedini čovek na svetu koji je mogao da
vidi najsićušnije, do tada nevidljive žive organizme kako se kreću i
naseljavaju tkiva.
Tako je 1932. godine otkrio virus ljudskog raka!
Video ga je živog, kako u promenjenim okolnostima, nakon delovanja
kancerogenih supstanci i on počinje da menja svoj oblik i tako
transformisan deluje na normalne ćelije pretvarajući ih u kancerogene.
Pošto
ni medijum ni mikroskop nisu bili dovoljni da se otkriju mikroorganizmi
u filteru, Rajf je ponovio pretragu. Međutim, sasvim slučajno,
prethodno je testirao jednu cev u okviru tubularnog prstena napunjenog
argonom, koji je bio aktiviran električnom strujom koju je inače
koristio kako bi mikroorganizme bombardovao elektronima. Desilo se da je
kancerozna kultura 24 časa ostala u cevi napunjenoj gasom argonom,
uključenoj u struju. Kada je kulturu stavio pod mikroskop, uočio je
pomenu izgleda. Uz nekoliko ponavljanja ovog fenomena otkrio je u
polupropusnom filteru crvenkasto-purpurne granule u kulturi. Bio je to
“BX” virus kancera, koji je uspeo da vidi, izoluje i prečisti. Ovaj
virus nazvan je Cryptocides primodiales, i bilo ga je moguće videti samo
pomoću Univerzalnog mikroskopa, jer je veličina virusa bila veoma mala
(dužina 1,15 mikrona a širina 1,20 mikrona).
Rajf je takođe primetio
da je virus polimorfan, i pojavljivao se u četiri oblika:
1.BX
(karcinom)
2.BY (sarkom)
3.Monokokoidne forme u miocitima krvi od
preko 90% obolelih od raka, a pravilno obojene mogu se videti i pod
standardnim mikroskopom.
4.Pleomorfne gljivice

Sve te forme,
su se mogle preobratiti u formu BDž u periodu od 36 sati i mogu
proizvesti tipičan tumor. Ogled je ponovljen 300 puta na
eksperimentalnoj životinji sa istim ishodom i dokazom, te je na ovaj
način Rojal Rejmond Rajf dokazao da postoje mikroorganizmi koji u svom
životnom ciklusu menjaju oblik.


Teorija zavere

Za Rajfove
nalaze zainteresovala se dr. Virdžinija Livingston koja je postala
kasnije veoma poznata po svojim istraživanjima i terapiji kancera, i
danas se otkriće raka pripisuje upravo njoj, a Rajfa u svojim
istraživanjima nikada nije pomenula.
Nakon ovog otkrića nastala je
rasprava o istinitosti ovog eksperimenta i fenomena. Mnogi su izrazili
sumnju u Rajfov nalaz. Međutim Rajf se nije obazirao na ove rasprave već
je imao za cilj da otkrije način kako da uništi zlokobni virus.
Upotrebio je isti princip koji je koristio i u postupku da ga učini
vidljivim - njegovu sopstvenu frekvenciju. Povećavao je jačinu
frekvencije na kojoj su prirodno oscilovali ovi mikrobi sve dok se nisu
izobličili i raspali od strukturnog stresa, nalik na razbijanje čaše
povećanjem jačine tona. Tako je ovu frekvenciju nazvao »smrtonosna
oscilirajuća brzina«, a ona uopšte nije bila štetna za okolno tkivo.
Nakon
ovog otkrića 44 najeminentnija lekara SAD priredili su 1931 god. banket
pod nazivom »Kraj svih bolesti« za Rajfa, dali mu počasnu titulu
doktora. Godine 1934. iz bolnice u Pasadeni dovedeno je na Rajfov
tretman frekvencijama šesnaest pacijenata u završnom stadijumu
karcinoma. Specijalni medicinski istrazivački komitet nadgledao je ovaj
tretman i zaključio da je nakon tri meseca, četrnaest pacijenata bilo
potpuno izlečeno. Tretman je onda podešen i za ostala dva koji su nakon
mesec dana takođe izlečeni. Rajf je 1934 god. zapisao:
»Sa
instrumentom za tretman frekvencijom nije dolazilo do oštećenja okolnog
tkiva, tretman je bezbolan, nije bilo neprijatnog zvuka i nikakva
senzacija kod pacijenta nije postojala. Jedna cev osvetljava pacijenta i
nakon tri minuta tretman se završava. Virus ili bakterija su uništeni i
organizam se nakon toga sam oporavlja prirodno od toksičnih posledica
nastalih delovanjem virusa ili bakterije. Nekoliko bolesti se može
lečiti istovremeno.«
Tako je iste godine počela da radi i klinika za
rak na Univerzitetu Južne Kalifornije. Rajfov način lečenja raka opisan
je 1931. god. u »Science Magazine« a tehnički detalji lečenja dati su u
godišnjem izveštaju Smitsonian Instituta.
Godine 1934. Moris Fisbejn
koji je posedovao ceo kapital Američke Medicinske Asocijacije poslao je
ponudu Rajfu o kupovini prava na njegove frekventne mašine. Rajf je
ponudu odbio, i od tada je pošlo naopako.
Počelo je sa krađom
Rajfovih komponenti iz njegove laboratorije, fotografija, filmova,
beležaka... Kradljivac nije nikada otkriven. Potom je neko teško oštetio
njegov mikroskop krađom velikog broja delova, laboratorija Brunet u Nju
Džerziju koja je blisko sarađivala sa Rajfom je izgorela u podmetnutom
požaru. Autor članka objavljenog u godišnjaku Smitsonian Instituta je
misteriozno ubijen u svojim kolima. Dr. Nemes, Rajfov bliski saradnik
poginuo je u požaru u svojoj laboratoriji gde je izgorela sva
dokumentacija. A od 1939 god. svi istaknuti dokrtori i naučnici u SAD
poricali su da znaju Rajfa. Ogroman novac farmaceutskih kompanija je
potrošen kako bi svi oni koji su upoznati sa Rajfovom terapijiom - sve
zaboravili. Rad i život dr Rojala Rajfa bio je definitivno uništen
nezakonitom zaplenom njegove dokumentacije.
Rajf je umro 1970 god.
»slučajnom« smrtonosnom dozom valijuma i alkohola u bolnici »Grossmont«.
Sve
što znamo danas o Dr. Rajfu potiče iz knjige »Lek protiv raka koji je
delovao« Berija Lajnsa.
Kasnih 50-tih neki nezavisni istraživači, ne
znajući za Rajfova otkrića, dokazali su da je rak infektivna virusna
bolest i da se »kancer ne sastoji samo od tumornog tkiva«, već je to
bolest prouzrokovana mikroorganizmima u krvi. Naime, izgleda da svako od
nas nosi taj virus ali da on ne prouzrokuje tumore ako u organizmu nema
dovoljno toksina, a smrtonosni ishod može biti posledica izlaganju
hemikalijama, radijaciji, stresu, slabim imunitetom ili lošom krvnom
slikom.
Danas postoje mali aparati koji se prodaju kao Rajfovi, ali
njihova mogućnost lečenja ograničena je na bolesti kao što je grip ili
za relaksaciju od napetosti. Pitanje je koliko su ti aparati zaista
tačno podešeni i da li uopšte imaju neko dejstvo.


LEKOVITE
FREKVENCIJE

Rajfova dokumentacija je uništena, a na
osnovu ono malo preostalih tragova doktor Robert P. Sraford uspeo je da
napravi listu nekih frekvencija koje su najpribližnije originalnim:
Tetanus
120
Gonoreja 712
Stafilokoke 728
Streptokoke 880
Tuberkuloza
virus 1552
Karcinom 2128

KAKO
JE PRE 70 GODINA USPEŠNO LEČEN RAK!

Još
jedna priča o leku protiv raka koji je sakriven.Klinika
za kancer i mnoge druge bolesti koja je sasvim uspešno (sa efektom 100%)
rađena
u SAD pre sedamdeset godina, brutalno je prekinuta. Razlog je bio
identičan kao
i u slučaju vitamina B17 -
ugroženi interesi farmakobiznisa.
Priča
koju ćete
ovde pročitati otkriva koliko je tragična sudbina umnih ljudi koji
izmisle nešto
epohalno, što čitavom čovečanstvu donosi dobrobit i zdravlje. Ali,
interes krupnog
kapitala uvek je na suprotnoj strani.

Rojal Rejmond Rajf je rođen 1888.godine. Ovaj genijalni naučnik i
izumitelj bio
je veoma široko obrazovan, ali i samouk. Njegova radoznalost je bila
izuzetna,
a genijalnost i skromnost, kao posledica potpune odanosti radu,
nalikovale su
osobinama koje je imao i Nikola Tesla. I njegova sudbina, kao i sudbina
njegovih
pronalazaka identična je sa onim što se dogodilo Tesli. Nažalost, objica
su imala
bliski susret sa globalnim oligarhimom kojoj su njihovi pronalasci mogli
da ugroze
profit. Rajf

je razvio tehnologiju koja se i danas koristi u optici, elektronici,
radiohemiji,
biohemiji, balistici, aviotehnici i medicini. Može se reći da je Rajf
rodonačelnik
bioelektrične medicine. Za života je primio 14 nagrada i priznanja i
počasni doktorat
Hajdelberg Univerziteta. Radio je za Zeiss optiku, sarađivao sa
američkom vladom,
sa najuglednijim američkim naučnicima i lekarima,kao i sa nekoliko
privatnih dobrotvora
koji su ga finansirali. Najznačajniji je bio milioner Henri Timkin.
Znanja
iz potpuno različitih oblasti omogućila su mu da ih povezuje pa je
nalazio rešenja
za mnoge probleme koje usko usmereni naučnici nisu mogli da reše. I ne
samo to.
Mnoge ideje je sam realizovao, jer je bio i vešt konstruktor. Tako je
izmislio
i napravio heterodinamični ultraljubičasti mikroskop, mikrodisektor i
mikromanipulator
za potrebe biologije, biohemije i medicine.
Za
vreme Prvog svetskog rata Rajf je služio u mornarici SAD. Imao je
zadatak da istražuje
rad u stranim laboratorijama.
Verovatno
da je Rajf ideje za svoje kasnije istraživanje našao u nekim od nemačkih
laboratorija,
mada se to u njegovoj biografiji nigde ne pominje. Nemci su, poznato je ,
u mnogim
tehnologijama išli daleko ispred ostalih država. Nakon dva svetska rata
ova izuzetna
nacija potpuno je ekonomski i nacionalno razorena, a najveći umovi kao i
naučna
dostignuća, krišom su prebačeni u SAD. To je osnova na kojoj se
razvijala kasnije
američka savremana nauka i tehnika, dok je podeljena Nemačka držana pod
okupacijom
i prismotrom. Danas je jedinstvena, ali i dalje ekonomski kontrolisana.
Novi
Svet koji je stvorila globalna bankarska oligarhija pod ideološkom kapom
rimokatoličke
crkve i koji je od početka planiran da se razvija kao imperija dobio je
tako neophodan
intelektualni kapital.


Do 1929. godine talentovani Rajf je završio rad na tada najvećem
mikroskopu za
mikroorganizme. Njegov mikroskop je uvećavao čak 17 000 puta, za razliku
od tada
korišćenih koji su uvećavali 2000 puta. To je bio ogroman napredak pa je
Rajf
bio u stanju da u svojoj laboratoriji u San Dijegu vidi mikroorganizme
koje do
tada niko nije video. Rajf je nastavio svoj rad i do 1933. je sklopio
mikroskop
koji je imao uvećanje tada neverovatnih 60 000 puta. Nazvao ga je
Univerzalni
Mikroskop i bio je sastavljen od 5.682 različitih delova. Sve do 1980.
ovaj mikroskop
je bio jedini na kome se moglo dobiti takvo uvećanje. (Danas se uvećava i
do milion
puta)

Da
bi mikrorganizam bio vidljiv pod mikroskopom on je morao da bude bojen
anilinom
koji je otrovan. To bi virus trenutno ubilo tako da se on pod
mikroskopom mogao
videti samo mrtav ili mumificiran. Ali, Rajf je ovaj problem rešio tako
što je
virus bojio svetlom i tako je uspeo da ga vidi u svim njegovim
aktivnostima. Tako
je Rajf prvi počeo da koristi "rezonantnu svetlosnu tehnologiju" za
svoj mikroskop.

Naime,
kako se atomi u molekulu drže zajedno zahvaljujući energetskoj
kovalentnoj vezi,
oni imaju sopstvenu elektromagnetnu oscilaciju. Ne postoje dve vrste
molekula koji imaju
istu elektromagnetnu frekvenciju odnosno energetsku oznaku.


Rajf je brižljivo identifikovao individualne spektroskopske
karakteristike za
svaki mikrob koristeći prorez kao dodatak spektroskopu. Onda je polako
okretao
blok kvarcnih prizmi da fokusira svetlo jedne talasne dužine na
mikroorganizam
koji je razgledao. Ova talasna dužina bi bila izabrana jer je bila
rezonantna
sa određenom spektroskopski označenom oscilacijom mikroba i imajući u
vidu utvrđenu
činjenicu da svaki molekul oscilira sopstvenom različitom frekvencijom.
Rezonanca
pojačava svetlo na isti način kao kada se dva talasa u okeanu sjedine i
pojačaju
svoju snagu.Virusi
su tako bojeni frekvencijom svetla kao kada se boje podešavaju na
televizoru.
Rajf
je osvetlio mikrobe (obično viruse ili bakterije) sa dve različite
talasne dužine
istog ultraljubičastog svetla frekvencijom koja je rezonantna sa
spektralnom oznakom
mikroba. Dva talasa su proizvela interferencu kada su se spojila. Ova
interferenca
je bio treći duži talas koji je pao na vidljivi deo elektrognetnog
spektruma.

Ono sto je do tada blo nevidljio na svetlu, iznenada je postalo
vidljivio u bljesku
svetla kada bi bilo izloženo frekvencijama boja koje se odbijaju sa
njihovih sopstvenih
različitih spektroskopskih frekvencija. Tada je Rajf bio jedini čovek na
svetu
koji je mogao da vidi najsićušnije i do tada nevidljive žive organizme
kako se
kreću naseljavajući tkiva.
Tako
je 1932. otkrio virus humanog kancera. Video ga je živog, kako u
promenjnim okolnostima,
nakon delovanja kancerogenih supstanci i on počinje da menja svoj oblik i
tako
transformisan deluje na normalne ćelije pretvarajući ih u kancerogene.


KAKO JE OTKRIVEN "BX"- VIRUS KANCERA Rajf
je koristio K-medijum (doktora A. Kendala)u nameri da izoluje virus
raka. Tako
je 1932. dobio uzorak tkiva za koji se sumnjalo da je kancerozno, ali
početna
kultura nije mogla da proizvede virus koji je tražio i koji je već bio
uočio.Kako

ni medijum ni mikroskop nisu bili sami za sebe dovoljni da otkriju mikro
organizam
u filteru, on je ponovio pretragu sa dodatnim tretmanom.
Desilo se
sasvim
slučajno da je prethodno testirao jednu cev u okviru tubularnog prstena
napunjenog
argonom, koji je bio aktiviran električnom strujom koju je inače
koristio kako
bi bombardovao elektronima mikroorganizme. Dogodilo
se da je kancerozna kultura 24 sata ostala u cevi napunjenoj gasom
argonom i sa
uljučenom strujom. Kada je kulturu stavio pod mikroskop uočio je da se
njen izgled
promenio. Proučavao je razloge tog fenomena i tako uz nekoliko
ponavljanja

otkrio je u polupropusnom filteru (izrađenom od ultrafinog porcelana)
crvenkasto-
purpurne granule u kulturi. Bio je to "BX" virus kancera koji je on
uspeo prvi da izoluje i prečisti. Rajf i njegov asistent su odmah
nastavili sa
radom da potvrde otkriće. Ponovili su metod 104 puta uzastopno i dobili
isti rezulat.Sledilo
je još preko 20 000 neuspelih pokušaja da transformišu normalne ćelije u
ćelije
raka. Konačno je uspeo. Onda je kreirao uspešno 400 tumora
od iste kulture. Sve je dokumentovao filmom, fotografijama i pedantnim
beleškama.
Ovaj virus nazvao je "Cryptocides primordiales". Iz beležaka
se vidi da je koristio svoj Univerzalni Mikroskop pod uglom prelamanja
12-3/10
stepeni, boje hemijskog prelamanja (refrakcije) - purpurno crvene.
Veličina virusa
je izuzetno mala. Dužina je 1/15 mikrona, širina 1/20 mikrona. Ni jedan
običan
mikroskop tog vremena, čak ni do1980. godine nije mogao ovaj virus da
učini vidljivim.

Ali, Rajf je
otkrio još nešto. Ovaju virus je bio pleomorfan. Tako je Rajf zapisao da
se virus
kancera pojavljivao u četiri oblika i to su:
1.BX
(karcinom)
2.BY (sarkom - veći od BX)
3.Monokokoidne forme u
miocitima
krvi od preko 90% obolelih od kancera. Ukoliko su pravilno obojene mogu
se videti
na standardnom mikroskopu.
4. Kritomice pleomorfne gljivice -
identične morfološki
onima grozdastim i pečurkastim. Sve
ove forme mogle su se, po Rajfu, preobratiti u formu BX u periodu od 36
sati i
mogu u eksperimentalnoj životinji proizvesti tipičan tumor sa
patologijom neoplastičnog
tkiva od koga se opet može izolovati BX mikroorganizam. Kompletan proces
je bio
ponovljen preko 300 puta sa identičnim pozitivnim rezultatom.

Rojal Rajmond Rajf je tako dokazao postojanje pleomorfizma, odnosno
potvrdio je
naleze Pjera Bešama (Pierre Béchamp 1816-1908) koji je prvi tvrdio da
postoje
mikroorganizmi koji u svom životnom ciklusu menjaju oblik. Proslavljeni
Luj Paster,
koji je od Bešama preuzeo mnoge ideje i prikazao ih kao svoje, ovome se
žestoko
suprostavljao. Tako je Paster kao veliki zagovornik vakcina (što su
zagovarali
i jezuiti) postao svetski poznat, dok je ime Pierre Bechamp potpuno
zaboravljeno.
Kao i Rajfovo. Ipak, Paster nije bio u pravu.
Za
Rajfove nalaze zainteresovala se odmah dr Virdžinija Livingston, koja je
kasnije
postala poznata po svojim istraživanjima i klinici kancera. Ona se iz
Nju Džersija
čak i preselila u San Dijego gde je bila Rajfova laboratorija koju je
često posećivala.

Danas se otkriće virusa raka pripisuje upravo njoj, koja je svoja
istraživanja
obelodanila 1948. Ona je ovaj virus preimenovala u "Progenitor
Cryptocides",
Rajfa u svojim papirima nikada nije ni pomenula.

Među lekarima i naučnicima nastala je tada rasprava o tome da li ovaj
virus menja
oblik ili ne. Kako nisu svi tada bili u mogućnosti da otputuju daleko u
San Dijego
(putnički avio sabraćaj je tek počeo da se razvija) i sami se uvere u
ovaj fenomen,
tvrdili su da virus ne postoji. Među onima koji su pobijali Rajfov nalaz
bio je
i dr Tomas Rivs, tada veoma uticajan član Američke Medicinske
Asocijacije (AMA).Sam
Rajf nije se mnogo obazirao na raspravu. Kao i Nikola Tesla, on je bio
tih naučnik
potpuno odan poslu i nije uopšte žudeo za slavom i novcem. Više mu je
stalo da
otkrije način kako da ovaj virus uništi.Za
to je upotrebio isti princip kao i da ga učini vidljivim - njegovu
sopstvenu frekvenciju.
Povećavajući jačinu frekvencije na kojoj su prirodno oscilovali ovi
mikrobi, Rajf
ju je pojačavao dok se nisu izobličili i raspali od strukturnog stresa.
Kao kada
se jačina nekog tona koristiti da bi se razbila čaša. Molekuli čaše već
osciliraju
u skladu sa nekim tonom. Pošto sve drugo ima različite rezonantne
frekvencije,
samo jedna usglašena sa rezonancom čaše ako se dovoljno pojača - razbiće
je.Rajf

je nazvao ovu frekvenciju "smrtonosna oscilujuća brzina" (Mortal
Oscillatory
Rate ili MOR). Ona uopšte nije bila štetna za okolno tkivo.


Postoje bukvalno
trilioni različitih frekvencija i svaka vrsta i svaki molekul ima svoju
karakterističnu.
(Kao i svaki broj mobilnog telefona).
Rajfu je tako bilo potrebno
mnogo godina
i mnogo sati neprekidnog rada dok nije tačno definiso frekvencije koje
su bile
specifične za svako mikrob koji bi izazivao neku bolest. Tako je na
istom principu
mogao da razori viruse herpesa, paralize, meningitisa, tetanusa,
influence i još
mnogih drugih mikroorganizama.

AMERIČKI LEKARI SU ODALI PRIZNANJE RAJFUTada
44 najeminentnija lekara SAD priredili su 20. novembra 1931. banket za
Rajfa i
dali mu počasnu titulu doktora. Banket je nazvan: "Kraj svih bolesti".
Održan je na imanju doktora Milbenka Džonsona u Pasadeni, koji je bio
glavni nadzornik
i pokrovitelj svih medicinskih ispitivanja koje je Rajf sprovodio.

Univerzitet Južne Kalifonije imenovao je 1934. Specijalni
medicinski
istražovački komitet da nadgleda tretman koji je sprovodio Rajf. Iz
bolnice u
Pasdeni dovedeno je u njegovu laboratoriju na tretman frekvencijama 16
pacijenata
u završnom stadijumu karcinoma.
Ovaj Komitet je bio sastavljen od
lekara i
patologa ovlašćenih da pregledaju pacijente ukoliko prežive, nakon 90
dana tretmana.
Tako je nakon tri meseca Komitet zaključio da je 14 pacijenata bilo
POTPUNO IZLEČENO.
Tretman je onda podešen i za ostala dva i oni su nakon četiri nedelje
takođe izlečeni.
Efeket lečenja je bio 100 %.
Rajf je 1934. zapisao: "Sa instrumentom

za tretman frekvencijom nije dolazilo do oštećenja okolnog tkiva,
tretman je bio
bezbolan, nije bilo neprijatnog zvuka, i nikakva senzacija kod pacijenta
nije
postojala. Jedna cev osvetljava pacijenta i nakon tri minuta tretman je
završen.
Virus ili bakterija su uništeni i organizam se nakon toga sam oporavlja
prirodno
od toksičnih posledica nastalih delovanjem virusa ili bakterije.
Nekoliko bolesti
se može lečiti istovremeno."Tako
je iste godine počela sa radom uspešna klinika za kancer na Univerzitetu
Južne
Kalifornije.

Rajf je sarađivao sa tada vrhunskim naučnicima i lekarima koji su
podržavali
njegovo otkriće. Tu su bili: E.C. Rosenow, Sr.
(longtime
Chief of Bacteriology, Mayo Clinic); Arthur Kendall (Director,
Northwestern Medical
School); Dr. George Dock (internationally-renowned); Alvin Foord (famous
pathologist);
Rufus Klein-Schmidt (President of USC); R.T. Hamer (Superintendent,
Paradise Valley
Sanitarium; Dr. Milbank Johnson (Director of the Southern California
AMA); Whalen
Morrison (Chief Surgeon, Santa Fe Railway); George Fischer (Childrens
Hospital,
N.Y.); Edward Kopps (Metabolic Clinic, La Jolla); Karl Meyer (Hooper
Foundation,
S.F.); M. Zite (Chicago University)...

Rajfov način lečenja raka opisan je 1931. godine u Science Magazine. O
uspešnoj
klinici raspravljano je narednih deset godina na mnogim medicinskim
seminarima,
a oprezno je informisna javnost u udarnim medijima. Tehnički detalji
lečanja dati
su u godišnjem izveštaju Smitsonian Instituta. Zaključak
stručne javnosti je bio sledeći:
a) uzročnik kancera je bio
mikro-organizam

b) Mikro-organizam je mogao biti bezbolno uništen i kod pacijenata kod
kojih je
metastaza bila u završnom stadijumu
c) posledice bolesti mogle su
biti potpuno
zalečene. FARMAKOBIZNIS
(BIG PHARMA) KREĆE U NAPADMoris
Fišbejn koji se dočepao skoro čitavog kapitala Američke Medicinske
Asocijacije
(AMA)do 1934. poslao je Rajfu svog advokata sa "ponudom koja se nije
mogla
odbiti". Radilo sa svakako o kupovini prava na korišćenje Rajfove
frekventne
mašine. Ali,

Rajf je odbio. Detalji ponuđenog posla nisu poznati. (Fišbejn je 1949.
morao da
prekine saradnju sa AMA zbog krađe fondova i razbih prevara).Prvi
incident sa kojim se nakon toga Rajf suočio bila je krađa komponenti iz
njegove
laboratorije, fotografija, filmova i pisanih beleški.
Krivac nikada nije otkriven.

Dok se borio da povrati svoje
izgubljene
podatke, (bilo je to vreme kada nisu postojali personalni kompjuteri i
fotokopije),
neko je teško oštetio njegov složeni mikroskop. Ogroman broj delova je
ukraden.Pre

toga podmetnut je požar koji je uništio laboratoriju Burnett u Nju
Džersiju, sa
kojom je Rajf blisko sarađivao. Njena vrednost je bila današnjih
nekoliko miliona
dolara. Autor

članka koji je objavljen u godišnjaku Smitsonian Instituta ubijen je
misteriozno
u svojim kolima.Dr
Nemes koji je imao neke duplikate njegovih radova i sarađivao sa Rajfom,
i razvio
svoj tretman lečenja raka (veoma uspešan) smrtno je stradao u vatri u
svojoj laboratoriji
kojoj je izgorela i dokumentacija. Već
1939. skoro svi istaknuti doktori i naučnici u SAD poricali su da su
ikada sreli
Rajfa. Ovaj potpuni preokret bio je rezultat pritiska farmaceutskih
kompanija.
A bez njihovih finansija, bolnice su propadale.Tako
je Artur Kendall, direktor Northwestern School of Medicine, koji je
radio sa Rajfom
na virusu kancera, prihvatio donaciju od skoro četvrt miliona dolara, da
prekine
lekarsku praksu i penzioniše se u Meksiku. To se dogodilo u vreme Velike
Depresije,
kada su ljudi već masovno ostajali bez posla.Onda,
1939. angenti "porodice koja je kontrolisala farmaceutsku industriju"
(verovatno Rokfeleri) "pomogli su" Filipu Hojlendu (Philip Hoyland)
u da povede sudski spor protiv "Beam Ray Corporation", koja je bila
upravo njegov najveći poslovni partner. To je bila jedina kompanija koja
je proizvodila
Rajfove frekventne instrumente. Hojland je izgubio spor, ali je i
kompanija bankrotirala
plaćajući advokate, što i jeste bio cilj "pomoći".
U vreme Velike
Depresije proizvodnja Rajfovih frekventnih instrumenata je potpuno
prestala.Baš
kada je bilo planirano održavanje press konferencije 1944. na kojoj bi
se Američkoj
Medicinskoj Asocijaciji objavili rezultati stručne studije iz 1934. u
vezi Rajfove
uspešne terapije u lečenju kancera, uporni doktor Milbenk Džonson (bivši
predsednik
AMA)smrtno je otrovan, a njegovi papiri sa beleškama i izveštajem su
"nestali".

Američka
fondacija
za rak nikada nije finansirala ni jedno Rajfovo istraživanje.Ogroman
novac farmaceutskih kompanija je potrošen da oni koji su videli ovu
terapiju,
sve sto su videli i saznali - zaborave.Ipak
najteži i konačni udar na "lek za sve bolesti" je bio kada je policija
nezakonito zaplenila ostatke Rajfovih pedesetogodišnjih istraživanja.
Rad i život,
dr Rojala Rajfa je bio definitivno uništen. Najviše što danas znamo o
njemu potiče
iz knjige "Lek protiv raka koji je delovao" (The Cancer Cure That
Worked),
Berija Lajnsa (Barry Lynes), koji je uspeo da prikupi najviše podataka. Doktor
Rajf, potpuno slomljen, predao se alkoholu. Umro je (ili je ubijen)
1970."slučajnom"
smrtonosnom dozom valijuma i alkohola u bolnici "Grossmont". SLEDE
"OTKRIĆA" VEĆ OTKRIVENOG

Medicinski časopisi koje sponzorišu velike farmaceutske korporacije,
odbili su
da publikuju bilo šta u vezi Rajfove terapije. Tako mnogi studenti
medicine nikada
nisu ni cli za rajfova istraživanja.

Tako su kasne 1950. godine neki nezavisni istraživači, ne znajući nista o
Rajfovom
radu, izneli dokaz da je rak infektivna virusna bolest i da se "kancer
ne
sastoji samo od tumornog tkiva". Opisali su to kao bolest prouzrokovanu
nekim
mikro-organizmom u krvi. Po njima ispada da svi nosimo taj virus, ali da
on ne
prouzrokuje tumor ukoliko u organizmu nema dovoljno toksina, a što se
događa zbog
učestale izloženosti hemikalijama, radijaciji, stresovima... ili slabom
krvnom
slikom i oslabljenim imunitetom.Biofizicari
su sada dokazali da postoji krucijalna prirodna interakcija izmedu žive
materije
i protona. Ovaj proces je merljiv na ćelijskom (bakterijskom) nivou.
Druga istraživanja
su pokazala da su svi živi sistemi izuzetno osetljivi na elektromagnetne
talase
eskstremno niske ili visoke frekvencije. Tako se može reći da svaka
vrsta ćelije
ima specifičnu frekvenciju u interakciji sa elektromagnetnim spektrom.Dr.
Irene Corey Diller sa Instituta za istraživanja raka u Filadelfiji 1950.
godine
je, takođe, ne znajući za rad Rajfa, izolovala gljivični agens iz
maligne izrasline.
Sazvala je simpozijum u Njujorku kako bi obelodanila svoje otkriće.
Direktor Centra
za istraživanja raka bolnice Sloan Ketering, Cornelius P. Rhoads, to je
sprečio.
U
laboratorijama
instituta Sloan- Ketering je i 1985. nepobitno utvrđeno da se virus
(identičan
onom koji je opisao Rajf) nalazio u svim kulturama krvi kanceroznih
pacijenata.
Svi ovi nalazi su morali da budu uništeni, a zvanično tumačenje koje je
izdato
je da je virus došao spolja.Već
1971., godine Ričard Nikson, marioneta bankarske oligarhije sa Vol
Strita, gromoglasno
je najavio novu američku borbu protiv opake bolesti - kancera. Nazvao je
to bombastično
u tipičnom američkom stilu: "Rat kanceru". Tako je iz državnog budžeta
SAD izdvojeno 1,6 milijardi dolara koje su date privatnim klinikama i
istraživačkim
centrima za rak da nastave rad u "otkrivanju" ove "opake bolesti".
Do
1990. potošeno
je na ovaj program oko 50 milijardi. THERE
IS NO BUSINESS LIKE THE BIG PHARMA BUSINESS

Šta bi bilo, zaboga, sa farmaceutskom industrijom, sa apotekarima, sa
lekarima
mnogih glamuroznih i skupih medicinskih centara? Danas tretman jednog
pacijenta
od raka u proseku košta oko 300 000 USD. To je veliki biznis. Koliko
puta ste
videli kako neko u Srbiji očajnicki pokušava da sakupi novac kako bi
svoje dete
odveo na ovo skupo lečenje? Ali, ni jedno dete, koliko se ja sećam
poznatih slučajeva
iz novina koji su dobili ogroman publicitet, nije preživelo.
FONDOVI,
FONDOVI, FONDOVI...
Slučaj Slađane Kobas (desno), jedine preživele bebe iz banjalučkog
porodilišta
koja je 1992. godine zbog sankcija ostala bez kiseonika u inkubatoru čak
12 dana,
tipičan je primer. Ona je nakon neuspešne hemoterapije na
"Univerzitetskoj
klinici Gejnsvil" na Floridi, koja je koštala 100 000 dolara, prebačena u

"Nacionalni institut zdravlja" u Betezdi u Merilendu, gde je pokušano
s novim, eksperimentalnim vidom hemoterapije. Pošto je,očito, poslužila i
kao
zamorče za testiranje novih lekova, metastaze su se još više proširile.
"Dobri
lekari" shvativši da leka nema, vratili su je natrag u Srbiju gde je i
umrla
u trinaestoj godini. Novac su zadržali."Slavena
Jandrić (17) iz Subotice, obolela od leukemije, kojoj su propisi
uskratili novac
za lečenje u inostranstvu, spremala se za operaciju uz pomoć novca koji
su u neviđenoj
akciji solidarnosti izveli njeni školski drugovi
Sedamnaestogodišnja
Slavena
Jandrić, obolela od leukemije, preminula je u noći izmedu petka i
subote. Nije
dočekala nastavak lečenja, presadivanje kosne srži, koje je trebalo
obaviti u
inostranstvu.
...Operacija je već bila zakazana u Trstu, u Italiji.
Davalac
kosne srži bila bi njena rođena sestra Gordana, što se u medicini smatra
idealnim
rešenjem. Izgledalo je da će ishod biti srećan, ali, Slavena nije
preživela pripremu
za operaciju.
Sama operacija presađivanja kosne srži košta oko
95.000 maraka.
Republički zavod za zdravstveno osiguranje
odbio je molbu
oca Zorana Jandrića da se Slavena uputi na lečenje u Italiju.
Obrazloženje: zakon
dozvoljava lečenje u inostranstvu samo deci do 15 godina." (Fonet)U
SRBIJI FOND DO FONDA, ALI NEMA LEKAGle,
ko se kod nas bavi prikupljanjem novca za lečenje u inostranstvu!
Ministar zdravlja
Srbije koji je od lekara napravio biznismene (privatizacijom zdravstva) i
vodi
se kao "lider tima" za kliničko ispitivanje lekova u srpskim bolnicama.
Smrt nesrećne Slavene Jandrić kojoj je državni fond zbog propisa (koje
su valjda
doneli Marsovci) uskratio lečenja, bio je idealan pokazatelj srpskoj
javnosti
da semorao osnovati
drugi fond. A na
čelu fonda je upravo
Ministar.
Mnogima u Srbiji je već jasno za koga radi dr Tomica Milosavljević,
po
treći put izabran kao ministar zdravlja Srbije, kadar G17 Plus i čovek
sa značkom
na reveru. Njegov poslodavac je BIG PHARMA i predstavlja danas najveću

opasnost za zdravlje i život građana Srbije
!!!

O
njegovom ministrovanju i kliničkom ispitivanju lekova (vivo
eksperimentima)
i klanovima u srpskom zdravstvu možete pročitati na dole navedenim
linkovima:http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=140&clanak=4http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=140&clanak=5http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=141&clanak=11http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=76&clanak=2Evo
kako se u Americi sprdaju sa pošasti zvanom PIG PHARMA:

AKO BI FARMAKOBIZNIS PREUZELA CRKVA

"Oprosti
mi oče zbog grehova"
"Imamo mi lek za to"

Strategija jedne farmaceutske
korporacije:"
Mi prvo napravimo lek i istražimo tržište, a onda izmislimo bolest".


Otkud zmija? Zar
zmije ne luče otrov? Da to nije ouroboros?

Što
se tiče
lečenja frekvencijama, danas se mogu kupiti mali aparati koji koštaju od
1200
do 3600 dolara i napravljeni su za kućnu upotrebu, od lečenja do
relaksacije.
Problem je koliko su oni zaista tačni, jer su mnogi proizvodjači
koristili različite
frekvencije za iste bolesti, nabadajući pravu oscilaciju. Da bi
frekvenca bila
ubitačna za mikroorganizam ona se najčešće koristi u harmoniji sa
nekoliko talasnih
dužina koje su usklađene i definisane za svaki pojedinačni virus. I
naravno svaki
organizam. Kako je originalna dokumentacija Rajfa uništena, mnogi su
pokušali
da prepisivanjem i istraživanjem iz raznih izvora dodju do tačnog broja.
Koliko
je ko uspeo, pitanje je. Zato korišćenje ovih aparata koji se prodaju
kao Rajfova
tehnologija,ide na sopstvenu odgovornost. (Ali, i kada koristite mobilni
telefon,
vi ga koristite na sopstvenu odgovornost, zar ne? Mada vam to niko nije
rekao.)

Doktor Robert P. Staford, koji je radio sa Rajfovom originalnom mašinom u
periodu
od 1957 do 1963., uspeo je da napravi neku listu frekvencija koje su
možda i najpribližnije
onima koje je Rajf razotkrio kao ubitačne (MOR). Evo kako to izgleda za
neke bolesti
u Hertzima:
Tetanus 120,
Gonoreja 712,
Stafilokoke 728,
Streptokoke
880,
Tifoid bakterija 712,
Tifoid virus 1862,
Tuberkuloza
virus
1552 (kao i B - koli),
Sarkom (sve vrste) 2008,
Karcinom (sve
vrste)
2128. Mnogi
ljudi
koriste osnovne frekvencije koje ovi aparati nude (727/728, 784/786/787,
880,
464/465) u svakoj sesiji, jer se one odnose na brojna patogena stanja
koja se
često ponovo aktiviraju kao, na primer, virus gripa.Ipak,
glavna dostignuća Rajfovih istraživanja i te kako se koriste u
eksperimentalne
svrhe i to uglavnom za vojne potrebe.

PRIMENA KVANTNE MEDICINE

Doctor Rojal Rejmond Rife

Rojal Rejmond Rajf je rodjen 1888. godine. Ovaj genijalni naucnik i
izumitelj bio je siroko obrazovan, ali i samouk u mnogim oblastima. I
njegova sudbina, kao i sudbina njegovih pronalazaka, identicna je onome
sto se dogodilo Tesli, a kasnije i dr Krebsu.
Rajf je razvio tehnologiju koja se i danas koristi u optici,
elektronici, radiohemiji, biohemiji, balistici i aviotehnici. Za
zivota je primio 14 nagrada i priznanja i pocasni doktorat Univerziteta
Hajdelberg.
Znanja iz potpuno razlicitih oblasti omogucila su mu da ih povezuje i
nalazi resenja za mnoge probleme koje usko usmereni naucnici nisu mogli
da rese. I ne samo to. Mnoga resenja koja je sam izmislio, mogao je i
tehnicki da realizuje potpuno jer je bio vest konstruktor. Tako je
izumeo i napravio heterodinamicni ultraljubicasti mikroskop,
mikrodisektor i mikromanipulator za istrazivanja u biologiji,
biohemiji i medicini.
Za vreme Prvog svetskog rata Rajf je sluzio u mornarici SAD sa zadatkom
da istrazuje rad u nekim stranim laboratorijama, ali su detalji
nepoznati. Verovatno da je Rajf ideje za svoje kasnije istrazivanje
nasao u nekim od nemackih laboratorija, jer su Nemci u to vreme bili
daleko ispred svih u naucnim i tehnoloskim dostignucima.
Do 1929. godine talentovani Rajf je zavrsio rad na do tada posebnom
mikroskopu. Njegov mikroskop je uvecavao cak 17.000 puta, za
razliku od tada koriscenih koji su uvecavali 2.000 puta. To je
bio ogroman pomak, pa je Rajf bio u stanju da u svojoj laboratoriji u
San Dijegu vidi mikroorganizme koje do tada niko nije video.
Do 1933. sklopio je mikroskop koji je imao
uvecanje 60.000 puta. Nazvao ga je
univerzalni mikroskop. Ova savrsena naprava bila je sastavljena od cak
5.682 dela. Sve do 1980. to je bio jedini mikroskop na kom se moglo
dobiti takvo uvecanje. (Danas se uvecava i milion puta.)
Da bi mikroorganizam bio vidljiv pod mikroskopom on je morao da bude
bojen anilinom koji je otrovan. To bi virus trenutno ubilo, pa se pod
mikroskopom mogao videti samo mrtav i mumuficiran. Ali Rajf je ovaj
problem resio tako sto je virus bojio svetlosnim spektrom i tako uspeo
da ga vidi zivog u svim njegovim aktivnostima.
Rajf je prvi poceo da koristi "rezonantnu
svetlosnu tehnologiju" za svoj mikroskop.
Naime, kako se atomi u molekulu drze
zajedno zahvaljujuci energetskoj kovalentnoj vezi, oni odaju i
apsorbuju sopstvenu elektromagnetnu frekvenciju.
Ne postoje dve vrste molekula koji imaju istu
elektromagnetnu oscilaciju, odnosno energetsku oznaku. Rezonanca pojacava svetlo na isti nacin kao kada se dva
talasa u okeanu kada sjedine i pojacaju svoju snagu.
Rajf je brizljivo identifikovao individualne spektroskopske
karakteristike za svaki mikrob, koristeci prorez kao dodatak na
spektroskopu. Onda je polako okretao blok kvarcnih prizmi da fokusira
svetlo jedne talasne duzine na mikroorganizam koji je razgledao. Ova
talasna duzina bila bi izabrana jer je bila rezonantna sa odredjenom
spektroskopski oznacenom frekvencom mikroba, i imajuci u vidu utvrdjenu
cinjenicu da svaki molekul oscilira sopstvenom i razlicitom
frekvencijom.
Virusi su tako bojeni frekvencijom svetla kao kada se boje
podesavaju na televizoru. On je osvetlio mikrobe (obicno viruse ili
bakterije) sa dve razlicite talasne duzine istog ultraljubicastog svetla
frekvencijom koja rezonira sa spektralnom oznakom mikroba. Dva
talasa su proizvela interferencu kada su se spojila. Ova interferenca je
bio treci duzi talas koji je pao na vidljivi deo elektrognetnog
spektruma. Ono sto je do tada bilo nevidljivo na svetlu, iznenada je
postalo vidljivio u brilijantnom bljesku svetla kada bi bilo izlozeno
frekvencijama boja koje se odbijaju sa njihovih sopstvenih razlicitih
spektroskopskih frekvencija.
Tako je 1932. otkrio virus humanog kancera. Video ga je zivog
kako u promenjenim okolnostima nakon delovanja kancerogenih supstanci i
on pocinje da menja svoj oblik i tako tarnsformisan se replikuje i
deluje na normalne celije pretvarajuci ih u kancerozne.
Rojal Rejmond Rajf je koristio dr Kendalov K-medijum u nameri da izoluje
virus raka. Tako je 1932. dobio uzorak tkiva za koji se sumnjalo da je
kancerozno, ali pocetna kultura nije mogla da proizvede virus koji je
trazio i koji je vec bio uocio.
Kako ni medijum ni mikroskop nisu bili sami za sebe dovoljni da otkriju
mikroorganizam u filteru, on je ponovio pretragu sa dodatnim tretmanom.
Desilo se sasvim slucajno da je prethodno testirao cev u
okviru tubularnog prstena napunjenog argonom, koji je bio
aktiviran elektricnom strujom, koju je inace koristio kako bi
bombardovao elektronima mikroorganizme. Desilo se da je kultura sa
kancerom ostala 24 casa u cevi napunjenoj gasom i sa ukljucenom
strujom. Kada je kulturu stavio pod mikroskop uocio je da se njen
izgled promenio. Proucavao je razloge tog fenomena i sa
nekoliko ponavljanja otkrio je, u polupropusnom filteru (izradjenom od
ultrafinog porcelana), crvenkasto-purpurne granule u kulturi. Bio je
to "BX" virus kancera koji je on uspeo prvi da izoluje i
precisti. Rajf i njegov asistent su odmah nastavili sa radom da
potvrde otkrice. Ponovili su metod 104 puta uzastopno i dobili isti
rezulat.
Sledilo je jos preko 20.000 neuspelih pokusaja da se transformisu
normalne celije u celije raka. Konacno je uspeo. Onda je kreirao uspesno
400 tumora od iste kulture. Sve je dokumentovao filmom, fotografijama i
pedantnim beleskama. Ovaj virus je nazvao "Cryptocides primordiales".
Evo sta je tada zapisao: "Koriscen je Univerzalni mikroskop pod uglom
prelamanja 12-3/10 stepeni, boje hemijskog prelamanja (refrakcije) -
purpurnocrvene. Velicina virusa je izuzetno mala. Duzina je 1/15
mikrona, sirina 1/20 mikrona
Ali, Rajf je otkrio jos nesto. Ovaj virus je bio polimorfan, odnosno
stalno je menjao oblike.
Tako je Rajf zapisao da se virus kancera pojavljivao u cetiri oblika i
to: BX (karcinom) i BY (sarkom - veci od BX). Zatim, monokoloidne
forme u miocitima krvi od preko 90 odsto obolelih od kancera, a ukoliko
su pravilno obojene mogu se videti na standardnom mikroskopu. Tu su i
kritomice pleomorfne gljivice - identicne morfoloski onima grozdastim i
pecurkastim.
Sve ove forme mogle su se, po Rajfu, preobratiti u formu "BX" u periodu
od 36 sati i u eksperimentalnoj zivotinji mogle su proizvesti tipican
tumor sa patologijom neoplasticnog tkiva od koga se opet mogao izolovati
"BX" mikroorganizam. Kompletan proces je bio ponovljen preko 300
puta sa identicnim pozitivnim rezultatom.
Rojal Rajmond Rajf je tako dokazao postojanje polimorfizma, odnosno
potvrdio je nalaze Pjera Bechampa koji je prvi tvrdio da postoje
mikroorganizmi koji u svom zivotnom ciklusu menjaju oblik.
Proslavljeni Luj Paster, koji je od Besama preuzeo mnoge ideje i
prikazao ih kao svoje, ovome se zestoko suprotstavljao. Tako je Paster
kao veliki zagovornik vakcina (za koje sve vise vlada misljenje da su
veoma opasne) postao svetski poznat, dok je ime Pierre Bechamp potpuno
zaboravljeno. Ipak, Paster nije bio u pravu.
Za Rajfove nalaze zainteresovala se tada dr Virdzinija Livingston.
Ona se iz Nju Dzerzija cak i preselila u San Dijego gde je bila Rajfova
laboratorija koju je cesto posecivala. Danas se otkrice virusa raka
pripisuje upravo njoj, koja je svoja istrazivanja obelodanila 1948.
Ona je ovaj virus preimenovala u "Progenitor Cryptocides", i nastavila
groznicavo da sprovodi sopstvenu terapiju lecenja kancera baziranu
upravo na Rajfovim otkricima. Rajfa u svojim radovima nikada nije ni
pomenula.
Medju lekarima i naucnicima nastala je tada, pocetkom tridesetih
godina, rasprava o tome da li virus menja oblik ili ne. Kako nisu svi
bili u mogucnosti da otputuju daleko u San Dijego i sami se uvere u ovaj
fenomen na Univerzalnom mikroskopu, tvrdili su da virus ne postoji.
Medju onima koji su pobijali Rajfov nalaz bio je i dr Tomas Rivs, tada
veoma uticajan clan Americke medicinske asocijacije (AMA).
Sam Rajf nije se mnogo obazirao na raspravu. Vise mu je stalo da otkrije
nacin kako da ovaj virus unisti. Za to je upotrebio isti princip kao i
da ga ucini vidljivim - oscilaciju. Znajuci frekvenciju koju su
prirodno imali ovi mikrobi, Rajf je pojacavao njihovu oscilaciju dok se
nisu izoblicili i raspali od strukturnog stresa. Rajf je nazvao ovu
frekvenciju "smrtonosna oscilujuca brzina" (Mortal Oscillatory Rate ili
MOR). Ona nije bila stetna za okolno tkivo.
Ubijanje virusa

Postoje bukvalno trilioni razlicitih oscilacija i svaka vrsta i svaki
molekul ima svoju karakteristicnu frekvenciju. Rajfu je tako bilo
potrebno mnogo godina i mnogo sati neprekidnog rada dok nije tacno
definisao oscilacije koje su bile specificne za svaku bolest.
Tako je na istom principu mogao da razori viruse herpesa, paralize,
meningitisa, tetanusa, influence i jos mnogih drugih mikroorganizama.
Tako su 20. novembra 1931.godine 44 najeminentnija lekara Sjedinjenih
Drzava priredili banket za Rajfa i dali mu pocasnu titulu doktora. Banket
je nazvan "Kraj svih bolesti". Odrzan je na imanju doktora Milbenka
Dzonsona u Pasadeni, koji je bio glavni nadzornik i pokrovitelj svih
medicinskih ispitivanja koje je Rajf sprovodio.
Univerzitet Juzna Kalifornija imenovao je 1934. Specijalni medicinski
istrazivacki komitet da nadgleda tretman koji je sprovodio Rajf. Iz
bolnice u Pasadeni dovedeno je u njegovu laboratoriju na tretman
frekvencijama 16 pacijenata u zavrsnom stadijumu karcinoma. Ovaj komitet
je bio sastavljen od lekara i patologa ovlascenih da pregledaju
pacijente ukoliko prezive tretman, posle 90. Tako je nakon tri meseca
Komitet zakljucio da je 14 pacijenata bilo POTPUNO IZLECENO.
Tretman je onda podesen i za ostala dva i oni su nakon cetiri nedelje
takodje izleceni. Efekat lecenja od raka je tako bio 100 odsto.
Rajf je 1934. zapisao: "Sa instrumentom za tretman frekvencijom
nije dolazilo do ostecenja okolnog tkiva, tretman je bio bezbolan, nije
bilo neprijatnog zvuka i nikakva senzacija kod pacijenta nije
postojala.
Jedna cev osvetljava pacijenta i posle tri minuta tretman je zavrsen.
Virus ili bakterija su unisteni i organizam se nakon toga sam oporavlja
prirodno od toksicnih posledica nastalih delovanjem virusa ili
bakterije. Nekoliko bolesti se moze leciti istovremeno".
Iste godine (1934) pocela je sa radom uspesna klinika za kancer na
Univerzitetu Juzna Kalifornija.
Dr Rajf je saradjivao sa tada vrhunskim naucnicima i lekarima koji su
podrzavali njegovo otkrice.
Njegov nacin lecenja raka opisan je 1931. godine u "Science Magazine". O
uspesnoj klinici raspravljano je narednih deset godina na mnogim
medicinskim seminarima, a oprezno je informisana javnost u udarnim
medijima. Tehnicki detalji lecenja dati su u godisnjem izvestaju
Smitsonian Instituta.
Zakljucak strucnjaka koji su primenjivali ovaj tretman bio je
sledeci: uzrocnik kancera je bio mikroorganizam, mikroorganizam se
bezbolno unistava i kod pacijenata kod kojih je metastaza u zavrsnom
stadijumu, a posledice bolesti mogu biti potpuno zalecene.

Farmakobiznis umesao prste

Moris Fisbejn, koji se do 1934. godine docepao skoro citavog
kapitala Americke medicinske asocijacije (AMA), poslao je Rajfu svog
advokata sa "ponudom koja se nije mogla odbiti". Radilo sa svakako o
kupovini prava na koriscenje Rajfove frekventne masine. Ali, Rajf je
ponudu odbio. Detalji ponudjenog posla nisu poznati. (Fisbejn je 1949.
izbacen iz AMA zbog kradje fondova i vise raznih prevara.)
Prvi incident sa kojim se nakon toga Rajf suocio bila je kradja
komponenti iz njegove laboratorije, fotografija, filmova i pisanih
beleski. Tesko je ostecen njegov Univerzalni mikroskop i mnogi
delovi su pokradeni. Podmetnut je i pozar kako bi se prikrili tragovi.
Krivac nikada nije otkriven.
Podmetnut je i pozar u laboratoriju "Burnett" u Nju Dzerziju, sa kojom
je Rajf blisko saradjivao. Njena vrednost je tada bila danasnjih
nekoliko miliona dolara.
Autor clanka koji je objavljen u godisnjaku Smitsonian Instituta ubijen
je u svojim kolima.
Dr Nemes koji je imao neke duplikate Rajfovih radova i saradjivao
sa Rajfom, smrtno je stradao u vatri u svojoj laboratoriji u kojoj je
izgorela i dokumentacija.
Vec 1939. skoro svi istaknuti doktori i naucnici u SAD poricali su da su
ikada sreli dr Rajfa. Ovaj potpuni preokret bio je nesumnjivo rezultat
pritiska farmaceutskih kompanija.
Tako je Artur Kendall, direktor Northwestern School of Medicine, koji je
radio sa Rajfom na virusu kancera, prihvatio donaciju od skoro cetvrt
miliona dolara da prekine lekarsku praksu. Penzionisao se i otisao u
Meksiko. To se dogodilo u vreme Velike depresije kada su ljudi vec
masovno ostajali bez posla.
Onda, 1939. agenti "porodice koja je kontrolisala farmaceutsku
industriju" (verovatno se misli na Rokfelere) "pomogli su" Filipu
Hojlendu (Philip Hoyland) da povede sudski spor protiv "Beam Ray
Corporation", koja je bila upravo njegov najveci poslovni partner. To je
bila jedina kompanija koja je proizvodila Rajfove frekventne
instrumente. Hojlend je izgubio spor, ali je i kompanija bankrotirala
placajuci advokate, sto i jeste bio cilj "pomoci". U vreme Velike
depresije proizvodnja Rajfovih frekventnih instrumenata je potpuno
prestala.

Otkrica vec otkrivenog

Podmukli udarci koje je lecenju raka zadavao mocni farmakobiznis nisu
prestali dokle god je postojala opasnost da neko na Rajfovom tretmanu
razvije uspesnu kliniku.
Bas kada je bilo planirano odrzavanje pres-konferencije 1944. na kojoj
bi se citavom medicinskom svetu do tancina obrazlozili rezultati studije
iz 1934. u vezi s Rajfovom uspesnom terapijom u lecenju kancera, doktor
Milbenk Dzonson (bivsi predsednik AMA) smrtno je otrovan, a njegovi
papiri sa beleskama i izvestajem su "nestali".
Ipak, najtezi i konacni udar na "lek za sve bolesti" je bio kada je
policija nezakonito zaplenila ostatke Rajfovih pedesetogodisnjih
istrazivanja.
Rad i zivot dr Rojala Rajfa bio je definitivno unisten. Potpuno
slomljen, predao se alkoholu. Umro je (ili je ubijen) 1970. "slucajnom"
smrtonosnom dozom valijuma i alkohola u bolnici "Grossmont".
Ogroman novac je potrosen da bi oni lekari koji su videli ovu terapiju,
sve sto su videli i saznali - sto pre zaboravili. Medicinski casopisi
koje sponzorisu velike farmaceutske kompanije odbili su da publikuju
bilo sta u vezi s Rajfovom terapijom. Tako mnogi studenti medicine
nikada nisu ni culi za Rajfova istrazivanja i rezultate.
Kasne 1950. godine neki nezavisni istrazivaci, ne znajuci nista o
Rajfovom radu, izneli su dokaze da je rak infektivna virusna bolest i da
se kancer "ne sastoji samo od tumornog tkiva" vec je prisutan i neki
mikroorganizam. Opisali su rak kao bolest koju uzrokuje "izvesni
mikroorganizam u krvi". Po tim istrazivanjima ispalo je da svi ljudi
nose taj virus u krvi, ali da on uzrokuje razvoj tumora samo ukoliko
nastupi odredjena toksikacija.
Dr Irene Corey Diller sa Instituta za istrazivanja raka u
Filadelfiji te godine je, ne znajuci za rad Rajfa, uspesno izolovala
gljivicni agens iz maligne izrasline. Sazvala je simpozijum u Njujorku
kako bi obelodanila svoje otkrice. Ali, direktor centra za istrazivanja
kancera Sloan Ketering, Cornelius P. Rhoads, navodno je to sprecio.
U laboratorijama instituta Sloan - Ketering je ponovo 1985. nepobitno
utvrdjeno da se virus (identican onom koji je opisao Rajf) nalazio u
svim kulturama krvi kanceroznih pacijenata. Svi ovi nalazi su morali da
budu unisteni, a zvanicno tumacenje koje je izdao Institut zasnivalo se
na tvrdnji da je virus ipak dosao spolja.
Biofizicari su ipak dokazali da postoji krucijalna prirodna interakcija
izmedju zive materije i protona. Ovaj proces je merljiv na celijskom
(bakterijskom) nivou. Druga istrazivanja su pokazala da su svi zivi
sistemi izuzetno osetljivi na elektromagnetne talase ekstremno
niske frekvencije. Danas se zna da svaka vrsta celije ili
mikroorganizam imaju specificnu frekvenciju u interakciji sa
elektromagnetnim spektrom. Ova otkrica se, naravno, i te kako
koriste za potrebe neokortikalnog rata. Ali, ne i za lecenje raka.
Nijedna americka fondacija za rak nikada nije finansirala nijedno
Rajfovo istrazivanje. Nijedna autoritativna bolnica nikada vise nije
pristupila istrazivanjima kojima bi Rajfov metod lecenja raka potvrdila
ili opovrgla.
Sta bi bilo sa farmaceutskom industrijom, zaboga, ako bi se lecenje
frekvencijama pokazalo efikasnim?
Sta bi bilo sa prestiznim i skupim medicinskim
centrima, sa farmaceutskim fabrikama, apotekama, lekarima, hirurzima,
anesteziolozima, radiolozima, onkolozima… najzad, kako bi se obavljali
prikriveni vivo medicinski eksperimenti za potrebe vojske?
Danas jedan tretman pacijenta obolelog od raka u proseku kosta oko
300.000 USD. Lecenje raka je veliki biznis.
Samo godinu dana nakon Rajfove smrti, 1971, americki predsednik
Ricard Nikson gromoglasno je najavio novu americku borbu protiv opake
bolesti - kancera. Nazvao je to bombasticno u tipicnom americkom
stilu: "Rat kanceru". Tako je iz drzavnog budzeta SAD izdvojeno 1,6
milijardi dolara koje su date privatnim klinikama i istrazivackim
centrima za rak da nastave rad u "otkrivanju" uzrocnika ove opake
bolesti. Do 1990. potroseno je na ovaj program oko 50 milijardi.
Znaci osnova nauke se ne nalazi u knjigama o medicini koje se uce na
medicinskom fakultetu,jer ne leci diploma nego znanje. Ovo nije usamljen
slucaj do danas je pronadjeno 8 nacina lecenja najtezih bolesti i
koriste se raznim kombinacijama. Medjutim pocetkom dvadesetog veka
porodice Karnegi i Rokfeler uvele su da se sve bolesti moraju leciti
hemijskim lekovima a da ostali nacini se izbace iz uzdbenika na
medicinskim makultetima u Americi. To su debelo platili davavsi akcije i
mogucnost pojedinim dekanima i profesorima da se obogate na Wall
Streetu.
Suprotno tome, Rife je bio povucen covek koji je
radio 20 sati dnevno.On je prvi covek na ovoj planeti koji je
video ziv virus pod mikroskopom i gadjao ga strujom odredjenom
frekvencijom i odredjene jacine i to zapisivao na papir. Odredjena
frekvencija koja je i rezonantna za doticni virus ubijala ga, vrlo
jednostavno.
Sazvao je sve emitentne fizicare,lekare, biologe
i 14 pacijenta u roku od mesec dana potpuno izlecio i bolest se nije
vise vracala. Posle toga je cela Amerika
pisala samo o njemu.
Hemijksa indusrija je bila ugrozena, Rokfeler je
poslao izdasnu ponudu da preuzme pravo na proizvodnju, Rife je to
odbio, njegova laboratorija je spaljena.
U narednih 30 godina nekoliko desetina ljudi je nestalo pokusavauci
da uvede ovaj, pre svega, jeftin nacin lecenja u praksu. On nije
usamljen slucaj, dans mnogi lekari ukazuju na to da je svremena
medicina, uglavnom, pretezno biznis.

Da se i ovo zna
Pionir toga je bio Nikola Teslai njegov elektroaparat TESLINA
ZVEZDA. Tesla,recimo, nikada nije bio bolestan i doziveo je
dubooku starost, samo zato sto je bio izlozen neprekidinim frekvencijama
niskog inteziteta koje su ubijale viruse i bakterije oko i u njegom
telu, znaci kada Bog kaze trazite i bice vam dato, znaci teba krenuti u
to da se nadje ono sto nas interesuje.
Dodao, dr Slavko Radosavljevic, dipl.ing.
Autor projekta ELEKTRONSKI GENERATOR BIOFREKVENCIJA PARS N 1,2,3,4 I 5
UNI

Tekst priredio,
Dr Slavko Radosavljevic, dipl. Ing
Tel. 34 952862991
SKYPE slavko.radosavljevic